Valuta koja nedostaje u obračunu deviznog rizika

Postavka

Hipotetički obrazovni slučaj, a ne devizna preporuka. Valutne kotacije u nastavku izmišljeni su nastavni podaci, a ne trenutne tržišne cene. Daniel drži račun od $20,000 u američkim dolarima i razmatra kupovinu EUR/JPY na 160.00 uz planirani izlaz na 158.80. Njegova tabela rizika navodi „120 pipova“, ali nikada ne utvrđuje koliko jedan pip vredi u dolarima. Zbog tog propusta pozicija deluje uporedivo sa parom kotiranim u dolarima, iako nije.

Počnite od jedinica, a ne od oznaka lotova

U ovom primeru jedan EUR/JPY pip iznosi 0.01 jen po evru. Planirano pomeranje je 1.20 jena po evru, odnosno 120 pipova. Pozicija od 10,000 evra zato gubi 12,000 jena ako je kupljena po 160.00 i prodata po 158.80. Uz ilustrativni kurs USD/JPY od 150 jena po dolaru, taj gubitak iznosi 12,000 ÷ 150 = $80. Vrednost pipa te pozicije je približno $0.6667 pri tom kursu konverzije.

Danijelov željeni planirani rizik je 0.75% njegovog računa, odnosno $150. Izdvaja $15 za ukupno procenjeni raspon, provizije i kratkoročno finansiranje, čime ostaje $135 za kretanje cene. Pri pretpostavljenom kursu konverzije, svaki evro pozicije stvara $0.008 planiranog cenovnog rizika: 1.20 ÷ 150. Deljenjem $135 sa $0.008 dobija se 16,875 evra. Uz izmišljeni minimalni korak od 1,000 evra, zaokružuje naniže na 16,000.

I kurs konverzije može da se promeni

Pri iznosu od 16,000 evra, gubitak prema udaljenosti stop naloga iznosi 19,200 jena. Ako je USD/JPY i dalje 150 kada se taj gubitak preračuna, gubitak iznosi $128; sa procenjenih $15 ukupan iznos je $143. Ali ako USD/JPY padne na 140, svaki dolar kupuje manje jena i isti gubitak u jenima iznosi 19,200 ÷ 140 = $137.14. Ukupan modelovani gubitak postaje $152.14. Čak bi i izvršenje EUR/JPY stop naloga tačno po zadatoj ceni sada premašilo Danijelov cilj od $150.

To nije dodatni gubitak koji treba dodati na $137.14. Promenjeni kurs konverzije već je uključen u taj dolarski iznos. Nije potrebno ni izmišljati nepovezanu opkladu na smer kretanja: oba devizna kursa opisuju isto viševalutno okruženje. Pažljivo napravljen scenario treba da koristi međusobno usklađene ukrštene kurseve. Ovde EUR/JPY od 158.80 i USD/JPY od 140 podrazumevaju EUR/USD od oko 1.1343.

Stres-testirajte izvršenje i konverziju zajedno

Daniel zatim testira nepovoljno izvršenje EUR/JPY na 158.40 umesto nameravanih 158.80, uz USD/JPY na 140. Gubitak zbog cene je 16,000 × 1.60 = 25,600 jena, odnosno $182.86. Dodavanjem pretpostavljenih troškova od $15 dobija se $197.86, približno 0.99% sopstvenog kapitala računa. Ovaj scenario spaja lošiji izlaz sa nepovoljnijim preračunavanjem, bez tvrdnje da je bilo koje kretanje prognoza.

Da bi se sa tim ulaznim podacima uklopio u isti budžet od $150, deli dozvoljeni iznos cenovnog rizika od $135 sa 1.60 ÷ 140. Rezultat je 11,812.5 evra, zaokružen naniže na 11,000 prema pretpostavljenom koraku veličine pozicije. Modelovani cenovni gubitak postaje $125.71, a ukupan gubitak $140.71. Zaokruživanje na 12,000 dalo bi $152.14 sa troškovima, pa je pravilo zaokruživanja stvarna odluka o riziku, a ne kozmetički izbor prikaza.

Margina je drugo pitanje

Pri ulasku, EUR/JPY 160 i USD/JPY 150 podrazumevaju EUR/USD od 1.0667. Početna pozicija od 16,000 evra zato iznosi približno $17,066.67 nominalne izloženosti. Ako bi ovaj izmišljeni račun zahtevao početnu marginu od 5%, početni kolateral iznosio bi približno $853.33. Taj iznos kolaterala nije jednak budžetu gubitka niti opisuje najgori gubitak. Stvarni zahtevi zavise od proizvoda, jurisdikcije, dilera i uslova računa; pretpostavka od 5% nije tvrdnja o važećem zakonu.

CFTC upozorava da devizna trgovina uz finansijsku polugu može uvećati gubitke i da je važna temeljna provera dilera. Daniel takođe mora razumeti instrument kojim trguje: berzanski fjučers, vanberzanski ugovor koji se obnavlja i devizna transakcija sa isporukom nemaju istovetne mehanizme poravnanja ili finansiranja. Ovaj primer koristi pojednostavljenu linearnu izloženost vanberzanskog tipa isključivo radi izdvajanja određivanja veličine pozicije i preračunavanja valuta.

Troškovi i praktične alternative

Procenu troškova od $15 treba preispitivati, a ne kopirati unedogled. Raspon se može proširiti oko objava, prekonoćno finansiranje može se nagomilati, a diler može primeniti sopstveni raspon za konverziju valuta. Ako se period držanja promeni sa jedne sesije na nedelju dana, pretpostavku o finansiranju treba promeniti pre odobravanja pozicije. Ako broker zadužuje troškove u jenima, i njih treba preračunati umesto tretirati kao fiksne dolarske iznose.

Daniel bi mogao smanjiti poziciju, izbeći volatilnu objavu ili odlučiti da ne trguje ukrštenim parom čiji rizik u valuti računa ne može objasniti. Promena parova ne bi automatski učinila osnovnu ideju bezbednijom; stvorila bi drugačiju izloženost. Korisna disciplina je zapisivanje jedinica uz svaki broj, pa provera rezultata računa kroz nekoliko zajedničkih scenarija cena i konverzije. Razuman radni list prikazuje i nameravani stop ishod i manje povoljan izvršivi ishod.

Koristite pravu stranu kursa konverzije

Pretpostavite odvojenu kotaciju USD/JPY: posrednik kupuje dolar po 149,80 jena, a prodaje po 150,20. Da bi gubitak od 19.200 jena platio dolarima, Daniel prodaje dolare po kupovnom kursu posrednika. Treba mu oko 128,17 USD, ne 128 USD izračunatih po kursu 150 bez transakcionih trenja.

19 200 JPY / 149.80 (JPY/USD) ≈ 128.17 USD; 19 200 / 150.20 ≈ 127.83 USD

Konverzija pozitivnog salda od 19.200 jena ide obrnuto: kupovina dolara po prodajnom kursu 150,20 daje oko 127,83 USD. Isti iznos ima različitu vrednost pri zaduženju i odobrenju. Proverite smer kotacije, stvarna pravila računa i odvojene naknade. Ako je raspon već uključen u izvršeni kurs, nemojte ga ponovo dodavati kao isti trošak.

Gde rasuđivanje greši