Realni devizni kursevi: konkurentnost nije sat za trgovanje
Koristite nominalne i inflaciono prilagođene valutne pokazatelje, ne poistovećujući nivo indeksa sa fer vrednošću.
Jedan par ne može opisati svaki trgovinski odnos
Bilateralni kurs poredi dve valute, dok indeks efektivnog kursa objedinjuje više kurseva uz određene pondere. Valuta može slabiti prema dolaru i istovremeno jačati prema većini trgovinskih partnera. Dolarski kurs može dobro prikazivati rizik duga u dolarima, ali slabije cenovnu konkurentnost cele privrede. Pokazatelj izaberite prema pitanju na koje želite da odgovorite.
Indeks takođe zavisi od svoje metodologije. Izbor partnera, ponderi, mere cena i promena bazne godine su važni. Nivo od 120 u odnosu na vrednost od 100 u baznoj godini znači da je indeks porastao 20% prema svojoj definiciji; to samo po sebi ne znači da je valuta precenjena 20%. Bazna godina je referentna tačka, a ne potvrđena ravnoteža.
Inflacija menja relativne troškove kupovine
Mera realnog deviznog kursa prilagođava nominalne kurseve relativnim cenama. Prema konvenciji u kojoj viši indeks znači jačanje valute, brži rast domaćih cena od cena trgovinskih partnera može proizvesti realno jačanje čak i uz nepromenjen nominalni kurs. To je jedan razlog zašto se nominalno slabljenje ne mora u istoj meri pretočiti u poboljšanu troškovnu konkurentnost.
Izabrani indeks cena utiče na tumačenje. Potrošačke cene opisuju široku potrošačku korpu, a ne tačne troškove ili izvozne cene svake grane privrede. Proizvođač koji koristi uvozne inpute suočava se sa drugačijim pritiscima od domaćeg pružaoca usluga. Zbirna mera realnog deviznog kursa jeste koristan sažetak, ali ne može zameniti analizu troškova i prihoda konkretnog sektora.
Procenti se ne mogu uvek jednostavno oduzeti. Pad nominalnog indeksa od 5% uz rast relativnog nivoa cena od 6% daje 0,95 × 1,06 = 1,007, odnosno realno jačanje od 0,7%. To je pojednostavljen račun uz određen smer indeksa, a ne potpuna metodologija ponderisanja partnera.
Konkurentnost i procena vrednosti su različita pitanja
Realna aprecijacija može učiniti neku domaću robu skupljom u odnosu na strane alternative, ali može se poklopiti i sa boljom produktivnošću ili prelaskom na kvalitetniji izvoz. Ne mora se svako istorijsko odstupanje preokrenuti. Strukturne promene mogu promeniti nivo usklađen sa održivim obrascima trgovine i finansiranja.
Okviri vrednovanja zato zahtevaju pretpostavke o produktivnosti, odnosima izvoznih i uvoznih cena, tokovima kapitala i spoljnim bilansima. Jednostavan dugoročni prosek je referentna statistika, a ne dovoljan model. Ako je valuta godinama bila iznad tog proseka, ponavljano predviđanje trenutnog preokreta ne postaje opravdanije samo zato što odstupanje traje. I sam horizont prilagođavanja je neizvestan.
Trgovinske i finansijske izloženosti mogu biti suprotstavljene
Depresijacija valute može pomoći nekim izvoznicima, a istovremeno povećati domaći teret duga u stranoj valuti. Privreda sa velikim nezaštićenim stranim obavezama zato može doživeti pooštravanje finansijskih uslova čak i kada njeni izvoznici steknu cenovnu konkurentnost. Mera ponderisana trgovinom i mera ponderisana dugom odgovaraju na različita pitanja o istom valutnom kretanju.
Za kompaniju odvojeno mapirajte valutu prihoda, valutu ulaznih troškova, valutu duga i zaštite. Nominalno domaći izvoznik može imati uvozne ulazne komponente i dolarski dug koji poništavaju deo koristi od prihoda. Makroekonomske oznake poput dobitnika od slabe valute skrivaju te detalje bilansa. Relevantna izloženost je neto efekat uz verodostojne obime, cene i uslove finansiranja.
Koristite pokazatelj kao kontekst
Za vežbu na istorijskim podacima uporedite nominalne i realne indekse tokom jasno navedenog perioda, koristeći isto izdanje podataka gde je moguće. Objasnite da li je razliku izazvala inflacija ili nominalni devizni kursevi. Zabeležite učestalost podataka; mesečni indeksi zasnovani na cenama ne mogu identifikovati signal za ulazak unutar dana bez uvođenja informacija koje tada nisu bile dostupne.
Zatim napravite sopstvenu vežbu osetljivosti umesto proglašavanja ciljne cene. Pitajte kolika realna apresijacija ostaje ako domaća inflacija premaši inflaciju partnera za određeni iznos ili kako izvoznik prolazi kada troškovi uvoznih inputa porastu. Ove vežbe čine meru praktično upotrebljivom uz poštovanje njenih ograničenja. Argument o vrednovanju i dalje zahteva pokretač, horizont i procenu rizika pre nego što postane investiciona teza.
Ponovite obračun indeksa sa drugom proizvoljnom baznom godinom. Procentualna promena između dva datuma treba da ostane ista iako se prikazani nivoi indeksa menjaju. Ako se vaša procena potcenjenosti promeni samo zato što je baza promenjena, procena se oslanja na prikaz indeksa umesto na ekonomske argumente o vrednosti.